Palačinke od heljdinog brašna sa pečurkama

Palačinke se prave od mešavine heljdinog i pšeničnog brašna. Mešavina treba biti 1:1. Heljda je jako zdrava, pa je treba koristiti u ishrani. Heljdino brašno ima da se nadje u prodavnicama zdrave hrane i u bolje snabdevenim marketima.
Palačinke se inače prave kao i svake druge, tu nema neke mudrosti.
Kada su palačinke gotove, onda napravite nadev od pečuraka. Prvo iseckate pečurke i luk. Zatim stavite to u tiganj, sa malo maslinovog ulja.Za 15 min je gotovo, a pred kraj dodajte začine i na kraju pola pavlake.
Kada je nadev gotov, mažete ga na palačinke i slažete ih u posudu za pečenje. Gledajte da rasporedite tako da vam ne ostaje, a ako neka palačinka preostane, biće dobra i sa eurokremom, medom, orasima i sl.
Kada su palačinke složene, prelijte ih smesom od preostale pavlake i razmućenog jajeta. Još pola sata da se zapeku u rerni i to je to.

Dan počnite sa vitaminima

Posle čaše vode koja je dobra nakon budjenja, dan treba početi sa vitaminima.
Jutro je idealno za sveže voće ili u obliku sveže cedjenog soka.
Jabuka je, pored groždja najkompletnije voće, jer sadrži najbolji odnos
vitamina i minerala.
Za mene je idealna kombinacija za jutro sveže cedjen sok na sokovnik od slatke jabuke i šargarepe.
Ukoliko imate slabiju krvnu sliku, ovoj kombinaciji možete dodati i malo cvekle. To je 100% sok, pa ja uvek dodam trećinu izvorske vode, da ne bi teško pao na želudac. Jabuka i šargarepa su idealne za jutro i blage za stomak, a energija koja ulazi u organizam se oseti. Vitamini su tu, A, B C... To je pravi energetski napitak. Odnos je otprilike 2:1 za jabuku. Ako dodajete i cveklu, onda jabuka 3, šargarepa 2 i cvekla 1.
Naravno uvek možete dodati i neko drugo voće koje vi volite i koje vam odgovara.
Neko voli da započne dan cedjenom pomorandžom, koja je bogata c vitaminom, ali ona zna biti kisela pa je ja izbegavam za jutro.
U svakom slučaju vitamini i njihov značaj u ishrani su svima poznati. Savet nutricionista je da se dan započne sa čašom vode, a zatim posle pola sata ide voće i tek onda doručak.

Muskatni oraščić - upotreba

Muskatni, muškatni ili mirisni oraščić treba koristiti uvek sveže rendan. Kupujte ga uvek celog, a ne u prahu i rendajte ga sami.Obratite pažnju da izgleda lepo i zdravo (kao na slici), jer ga u prirodi često napadaju štetočine, razni insekti i gljivice. Muskatni orah ima široku primenu. Prijatnog je mirisa i ljutkastog ukusa.
Upotrebljava se za spravljanje kozmetičkih i farmaceutskih preparata, ali i u ishrani kao začin. Najbolje ide uz boraniju i jela od krompira, zatim variva i čorbe. Muskatni oraščić se koristi i u jelima od mesa i povrća (karfiol, praziluk, keleraba).

Senf - dodatak jelima

Senf je začin ili dodatak jelima, koji je u novije vreme postao veoma popularan kod nas, iako se pravi već  od davnina.Senf se najčešće koristi kao prilog uz jela od mesa.  Nezaobilazan je dodatak kod kobasica, pljeskavica, ali ide i uz pečenje. Na primer, kada se senfom premaže svinjsko meso, onda neutrališe miris svinjetine, a pečenje dobije posebnu aromu.
Manje je poznato da se senf proizvodi od semenki biljke koja se zove bela slačica ili gorušica. Kada se dobije prah od semenki, on se meša sa vodom i sirćetom, a mogu se dodavati i drugi začini, kao mirodjija, estragon, bosiljak, nana, biber, čili itd. Dakle postoji više vrsta senfa. Englezi u senf dodaju med, viski ili pivo, dok Francuzi dodaju arome voća ili povrća. Nemački senf je obično tamniji, jer se ne pravi od bele nego od crne ili smedje gorčice. Američki senf je od bele slačice sa vodom, šećerom, mirodjijom  i sirćetom.
Smatra se da je ova biljka poreklom iz Indije, a da su Rimljani prvi pravili senf još u 1 veku nove ere.
Senf može biti blag i žestok ili ljut. Ljuti može da izazove suzenje očiju, pa čak i alergijske reakcije. Ipak senf, odnosno semenke slačice ili gorčice imaju i neka lekovita svojstva. Semenke slačice su izvor Omega 3 masnih kiselina i selena.

Basmati pirinač sa plodovima mora za 20 minuta

plodovi mora
basmati pirinač
maslinovo ulje
crveni luk
beli luk
peršun
so

Koliko puta vam se desilo da dodjete s posla i da treba nešto brzo spremiti za ručak? Evo jednog jela koje se sprema za 20 minuta.
Zamrznute plodove mora kupite i taman dok stignete kući oni će da se odmrznu koliko je potrebno.

Iseckajte luk i stavite u tiganj sa maslinovim uljem, a preko toga idu plodovi mora i malo soli. Poklopite i dinstajte na umerenoj temperaturi. Za to vreme stavite pirinač da se kuva. Basmati pirinač treba da kuva 11 minuta, tako piše na pakovanju. Malo promešajte plodove mora. Zatim iseckajte sitno beli luk i peršun i dodajte pred kraj u tiganj sa plodovima mora. Gotovi su za 15-20 min sve ukupno. Taman negde u isto vreme gotov je i pirinač. Pomešate pirinač i plodove mora i gotovo je. Može i jedna čaša belog vina uz jelo.

Filetirani pileći bataci na roštilju

 

Roštilj, omiljeno jelo u Srba.
Dosadilo više praviti na roštilju ćevape, pljeskavice, kobasice i ostale ”pseće radosti’’.  Odsad na roštilju pravim samo svinjski vrat, losos šnicle i filetirani pileći batak.
Batake možete sami da očistite od kosti, ali to je za početnike malo teži posao, jer treba da se dobije filet kao šnicla. Ukoliko niste vešti sa tim kupite filetirane batake, koji se mogu naći u većim marketima. Samo pazite da meso bude sveže. Filetirane batake treba dobro oprati, malo pouljiti i posoliti, a zatim po njima dodati i malo začina c ili vegete i slično. Tada su bataci spremni za roštilj. Veoma su ukusni i na električnom roštilju, a naročito na pravom.
Kao prilog uz ove batake  neizbežan je pomfrit i svakako neka sezonska salata , a dobro ide i senf i majonez.

Čorbica od povrća

Potrebni sastojci:
Šargarepa
Peršun koren
Peršun list
Keleraba
Brokoli
Crveni luk
Maslinovo ulje
Geršla
So

Iseckati šargarepu, peršun, kelerabu i luk. U šerpu dodati povrće, šaku oprane geršle i malo maslinovog ulja, da se prodinsta par minuta, a zatim sipati vodu. Dodati so i vegetu ili začin c. Nakon 45 minuta kuvanja dodati iseckani brokoli i peršunov list. Još 15 minuta kuvanja i čorbica je gotova. Preporučuje se u svaki tanjir čorbe dodati pola kašike ječmenog misa, zbog ukusa i hranjivosti.