Manje je poznato da se senf proizvodi od semenki biljke koja se zove bela slačica ili gorušica. Kada se dobije prah od semenki, on se meša sa vodom i sirćetom, a mogu se dodavati i drugi začini, kao mirodjija, estragon, bosiljak, nana, biber, čili itd. Dakle postoji više vrsta senfa. Englezi u senf dodaju med, viski ili pivo, dok Francuzi dodaju arome voća ili povrća. Nemački senf je obično tamniji, jer se ne pravi od bele nego od crne ili smedje gorčice. Američki senf je od bele slačice sa vodom, šećerom, mirodjijom i sirćetom.
Smatra se da je ova biljka poreklom iz Indije, a da su Rimljani prvi pravili senf još u 1 veku nove ere.
Senf može biti blag i žestok ili ljut. Ljuti može da izazove suzenje očiju, pa čak i alergijske reakcije. Ipak senf, odnosno semenke slačice ili gorčice imaju i neka lekovita svojstva. Semenke slačice su izvor Omega 3 masnih kiselina i selena.
Obožavam senf. Kečap, i sve te silne varijacije na temu umake od rajčica nikad nisam voljela, jer ne volim ni rajčice. Majonezu također ne obožavam, volim ju npr. u tzv. Francuskoj salati. Ali senf, mi je nešto savršeno, mogu ga jesti samog, namazanog na kruh.
ОдговориИзбришиMoja mama ga ne može niti smisliti, ona voli meso, ali nema šanse da uz neko meso jede senf, kaže da joj on potpuno pokvari okus svakog mesa.
Iskreno ja ga još uvek najviše volim uz viršle ili hrenovke, iako to izbegavam da jedem. Nedavno sam probao svinjsko pečenje sa sefom. Po mesu se pre pečenja razmaže senf, ono ga valjda upije i to posle bude stvarno dobro.
ОдговориИзбришиlijepi pozdrav ti želim! boro
ОдговориИзбришиhttp://budan.blog.hr/
Viršle i senf, mmmmm :-)
ОдговориИзбриши